Koje to face idu na foto tečaj kad imaš internet?
Stvarno, koji su to ljudi koji pored stotine tisuća video objava na Youtubeu i specijaliziranih foto web stranica upisuju foto tečaj ili bilo kakav tečaj? Koja je to ekipa koja IDE NA TEČAJ!? EJ TEČAJ!!
Više od godinu dana sam u noćim satima brijao po netu, gledao, slušao i čitao te tako učio o fotografiji. Zaista sam puno toga uspio naučiti uz pomoć interneta. Kad dosadi možeš onako usput pogledati i pokoji “crtić” u noćne sate.
Kad sam kupio svoj prvi DSLR, internet, a ne uputstva za rukovanje su mi pomogla da se pobliže upoznam s aparatim. Sa svim njegovim funkcijama, kako mogu fotografirati te s kojom se od modaliteta snimanja poslužiti u različitim situacijama. Net mi je bio izvor znanja.
Naučio sam u kojem formatu fotografirati, jpeg ili raw-u, o otvoru blende, brzini zatvarača, dubinskoj oštrini, podešavanju iso osjetljivosti, podešavanju balansa bijele boje, fokusu, čitanju histograma, obrađivanju i foto postprodukciji te drugo. Jednako tako i o formatima senzora, objektivima, bljeskalicama, memorijskim karticama… bla, bla
Tečaj mi nije bio ni na kraj pameti.
Uglavnom, što bi mi bilo koji tečaj kojega još i moram platiti, dao? Nije da internet ništa ne plaćam. Plaćam i to dosta, ali još i tečaj. Čemu? Ma koji tečaj. Što je to tečaj? Pervanova Večernja škola, repriza uživo?
Međutim tečaj je našao mene. Naletio sam na mostu na izložbu FVKV Zadar. Mislim da sam tada prvi put pomislio kako bih mogao upisati foto tečaj. Zašto? Zato. Da budem luzer koji upisuje tečaj.
Kad sam
napokon odlučio nešto poduzeti, tečaj me nije htio. Ostavio sam e-mail na web stranici kluba, zvao telefonom, ali ništa. Nikakvog glasa ni poruke. Muk do rujna ili listopada. Zaboravio sam taj detalj. Upalio sam se i upro da bilo kako dođem na tečaj i došao sam.
Prvi susret je nezaboravan. Bio sam najstariji. Došao sam s punom torbom opreme, a Slavko snima video. Petar dijeli uplatnice. Drugi susret, opet Slavko snima video, Petar pita ko nije dobio uplatnicu. Mislio sam j**o te sve dokumentiraju. Udba, Sis… Treći susret, Slavko ne snima, ali Petar pita: “Jeste li uplatili?” Četvrti susret kužim face, prevladavaju bankarice, bankari. Dobro tečaj franka, tečaj eura, tečaj kune, foto tečaj sve štima. Blanka dođe zadnja, da bi otišla prije svih. Neki dolaze na piće, neki na kekse i kikirikije i tako… Neke su se cure od ,uke odselile iz Zadra kad su skužile tko to dolazi na tečaj. Neke su došle dva, tri puta i odustale od druženja s luzerima s tečaja. Napokon znam koja to ekipa ide na foto tečaj.
Nisam pogriješio. Došao sam u trenutku kad sam sam sebi prestao postavljati pitanja. Kad sam naučio uglavnom ništa, o tehničkoj strani i kad sam umislio da trebam novu, bolju, odnosno suvremeniju opremu. Više tehnoloških dostignuća. Na tečaju mi je sve što sam u internet razdoblju učio jednostavno sjelo, sistematiziralo se. Poslagalo se.
Nego, najbolje su mi sjele lignje by Mariči, Majini i Vanjni kolači, Ivanina pašteta, Marinov cuvee, Petrova kava uz tvrdo kuhana jaja, a o brlji da i ne govorim. I Anina je bila odlična, kao Tanjine četiri cb fotke na izložbi dok su drugi imali jedva jednu. Poput mene. Super mi je legao i Miljčev sarkazam, Damirove navlakuše… Anita razvaljuje smijehom, nema foto aparat ali redovito izlaže nakon radionica. Aj ti ako moš’ slikat bez aparata… Odlučila je da će na jesen upisati tečaj glume. Tečajevi, stiže Anita…
Dobio sam odgovore na ona pitanja koja nisam uspio pronaći na mreži ili kad s odgovorima nisam baš bio sretan. “How to…” je mala beba za Petrova jasna i jednoznačna objašnjenja, jer bi odgovor došao odmah, a ako ne, onda je stigao nakon podpitanja.
Naučio sam gledati kroz tuđi objektiv. Dakle, za mene ne postoji dvojba treba li tečaj pored interneta.
